Mesec: decembar 2020.

Pismo Đed’ Mrazu – adult edition

Što bi rekli – disklejmr

Ova nužda je namenjeno samo starijima od 18 godina, za slučaj da nastaviš sa praćenjem toka ove nužde smatraću da imaš:

  • više od 18 god.
  • izdžljiv mentalni sklop (jbga ne želim da budem odgovoran za izazvana psihička oštećenja, dakle sve je na tvoju odgovornost)
  • bar 1,5 promila alkohola u krvi…

Da ne navodim sad sve, ali ovo je vrlo osetljivo štivo i nije za svakog, ali ga sve jedno pišem ovde 🙂

Pismo Đed’ Mrazu

Rešio sam da otvorim dušu i kao svako dobro dete (jes da odavno nisam dete i da mi je brada možda i duža nego Đedu, a i u obimu struka je mrtva trka) pred novu godinu pišem Đed Mrazu svoj spisak želja.

Dragi Đede, pošto ti kao mator pišem, moje želje će se razlikovati od onih na koje si navikao, mada i takve ne ispunjavaš pederu jedan! Eto, trudio sam se da ceeele godine budem dobar, kako bi me turio na spisak i ubaciš skromno poklonče u torbiče. Nadam se da nisi počeo da naplaćuješ dostavu, ‘bem li ga koliko će da me košta, a država kakva je možda mi lupi porez i pdv, ali razumem da nisi ti kriv zbog toga. Nego da počnem polako:

  • Kao strastveni pivopija, želeo bi jednu kraft pivaru ovde u komšiluku. Imam si godine i ne mogu da šetam daleko od kuće, a i ženče da me drži na oku, dakle pivara, sa stolovima od starih bačvi, prijatni debeli šanker da me poji i sluša moje muke, a ne samo da pišem ovde…
  • Ako možeš da eliminišeš političare i elitu! Znam, to bi te svrstalo teroriste, al šta te briga, imaš armiju patuljaka! Patuljci su ti kao pešadija, a imaš i leteće irvase. Brt, pa ti si objedinio konjicu i avijaciju! Iz dana u dan sve gore, po nas nejač bez članske karte neke sekto-partije. Nego i ova sranja koja nam prosipaju niti su sa ukusom, nit’ moj stomak to može da podnese…
  • Ako može jedno kuferče s parama, mada kako je berza loša, možda bolje da u zlatim polugama izrazim želju? Šta je to za tebe, imaš veze u celom svetu.
  • Da me maneš više s Bila Gejca! Ako nema šta da radi, evo imam njivu pa ću ga upregnem da mi je izore. Oko toga da l’ će tegli ne sekiraj se. Imam jednog rasplodnog bika u štalu, al mi se čini da malo više naginje na isti pol.
  • Uh, što bi lepo legla kolibica na Taru. Neću Kopaonik il’ Zlatibor, tamo idu ovi što vozu besna kola i šmrču prašak za pecivo. Stvarno ne znam kakva im je to moda…
  • Želim da se Dubiozin Robby Megabyte kandiduje na izborima u Bosni i Hercegovini. Mislim da će da razvali i bez tvoje podrške, al nije na odmet da se pripomogne. Vidiš da ovi naši nameštaju izbore i preko Bare.
  • Ako možeš nekako da izdejstvuješ jedan krak gasovoda turskog toka, da si imam za grejanje. Skupa drva bre! To će me razumeš ipak si na Severni Pol.
  • Ako možeš da središ i Đaniju jedno 50.000€, znaš kako kuronja vlada, a čovek ne mož’ da radi od kuće.
  • Ima još po nešto, al će ti pošaljem s enkriptovanu, heširanu i keširanu poštu. Mož’ mi se žena naljuti…

Pršti, pršti bela staza, j$%) deca Đeda Mraza, uu što je to bio dobar film. Dobro me podseti da ga turim na novogodišnju listu za gojenje uz gricke i pivo. Nego, aj bio sam skroman i kratak pa bih voleo da što pre završiš ovo. Budeš li me zajeb’o ko prošli put, prestaću da ti pišem i će ti pošaljem ovog mojeg bika. Ај’ u zdravlje!

Groznica novogodišnjeg popodneva, do 18h, molim lepo…

Kako divan dan taj čudesni 31. decembar…. Prelama se stara u novu godinu pa odprilike ko RGB boje na mom kompu iz jedne u drugu… Da, imam RGB na kompu, čuo sam da to podiže performanse kad igraš igrice, ali o tome drugom neprilikom…

Odem da pazarim ko i svaki punoletni gospodin srbin, dan ili dva, pred prelamanje godine u godinu, jelte, neki apiritiv da obradujem jetru i bubrege sas kvalitetno, 3 puta progurano kroz belosvetsku lulu… kad ono tamo međutim, mnogo punoletnih srba. Neću u stvari da zalazim u te nacionalno-manjinske odnose i crtam grafikone nacionalnosti kupaca, ali bre bratko, što je mnogo, mnogo je. Sve ovo napisano je moglo da stane u „beše gužva u dragstoru“.

Read More

Priča o dva jarca

Akteri

Priča bi mogla da se zove i dva vola, nego psihološki profil dva aktera se nekako više uklapa u jarčeve nego u voline. Nego, da ostavim kategorisanje za neku drugu priču i da se vratim o analizi sukoba po društvenim mrežama, na pijaci, u kafani, ili bilo kom drugom zgodnom mestu gde se dva primerka gore pomenute vrste sretnu… A sreću se jako često, gotovo uvek i svuda, pogotovo svuda…

Tema – još jedan uslov

Osim dva jarca, potrebna je i dodirna tačka, jel’ te tema oko koje bi se poveo rat. Sad rat može da bude fizičke prirode, kad dođe do fizičkog sukoba, ali uglavnom bude ona blaža varijanta gde se sve svede na verbalno, pa se jarci busaju u grudi u svojim krugovima i pričaju priču o postignutoj pobedi.

Kraći opis teme

Sad kad imamo postavljene i ispunjene uslove, kreće konflikt. Tema može da bude vakcijacija naša nasušna. Evo već se po tv-u motaju propagandne poruke tipa ja sam primio vakciju i meni je super, a na špricu nema igle, špric prazan, a stručno osoblje obučeno u zeleno ni ne pritiska prstom onu guralicu kojoj je glavna funkcija pražnjenje sadržaja šprica… Vrv se i narkomani smorili pa odustali od iste… brate pa nema igle… Možda bi i probali, ali se stvari jednostavno tako ne rade… Dakle, još jedna ciljna grupa manje.

Zaplet

Kreće dakle borba argumentima dva jarca… Bije jedan kako su vakcine spasile svet, drugi kako su uslovi života mnogo bolji nego pre xxx godina. Rezultat već u prvim minutima „1:1“. Zatim bolesti pobile toliko i toliko ljudi u prošlosti dok ne beše spasonosne tečnosti iz ampule… Međutim dokazano da te iste kose ljude isto kao i bolesti… Ali kolateralna šteta je prihvatljiva, zar ne?! Rezultat „2,2 : 2,8“.

Ajmo dalje, sledeća runda… Tehnologija i medicina napredovale u pm, pa se više ne umire. Rezervni organi se kupuju u trgovinskim lancima i to na debeloj akciji, tipa 2 za 1. Isto tako neki likovi u laboratoriji promućkaju par tečnosti i eto vakcine za bolest koja još uvek ne postoji i samo kreni i špricaj… Nema veze što su im i pacovi pobegli, pa nemaju na kome da testiraju. Međutim, praksa kaže da za neke bolesti i dalje nema čudesne vakcine, samo 30ak godina je prošlo koliko traje istraživanje za određenu bolest seksualne prirode, da je ne imenujem sad… Može da me tuži što sam joj povredio lična osećanja i narušio duhovni mir… Jbg, ode svet u tri lepe, svašta može da se očekuje.

Dakle, kako da to što je smućkano na brzinu bude dobro, provereno i da leči to što treba da leči?! – Rek’o neki tamo na tv-u, ima odelo i titule, mora da je pametan.

Rasplet i otresanje alatke…

Rezultat na kraju ništa : ništa. Nit je on mene ubedio, nit ja njega, doduše moj plan nije ni bio da ubeđujem, samo da vidim koliko to ide daleko. I eto dođem do zaključka, naš narod voli da se deli na partizane i četnike, na indijance i kaubojce, metalce i šabane … i cilj je da se pokaže da je samo jedna strana u pravu, a ova druga jok. To se postiže ismevanjem, gaženjem, pljuvanjem, pa čak i bacanjem kletvi jedni na druge… Jednostavno rečeno, sve je dozvoljeno, jer dijaloga više nema, samo monolog.

Smrzlo mi se crevce za online piš…

Ne piški mi se…. Danima nešto nisam spreman da se ispiškim ko čovek, da ne kažem Betmen… Opšte je poznato da mi slepi miševi pišamo naopačke, a kako ovih dana (čitaj od Vuhana na vamo), slepi miševi nisu popularni ni u supi a ni van nje, kapiram da nije zanimljivo da visim naglavačke i piškim… niti da piškim u nečiju supu… Mislim, bojim se za svoj alat i sebe samog….

Inače, to piškenje naopačke slepih miševa (kod nas se to zove samo piškenje, kao što se kineska hrana u Kini verovatno zove samo hrana…. ?) ima svoje dobre strane. Nikad se ne popiškiš na svoje cipele. Zato frajeri koji ne piške naopačke, nikad ne nose antilop obuću… baš se vidi kad ih namokre…. Ja mogu da nosim antilop obuću, eto neka to bude 2. pozitivna strana piškenja naopačke. Mislim, koga lažem… samo pederi nose antilop obuću… Slepi miševi nisu pederi, to je deo definicije o slepim miševima u Vujakliji. Pogledaš pod „slepi miš“ i vidiš piše „nije peder“ a pored slika kako piški naopačke… Elem…. nikad ne moraš da ga treseš, svakako curka na dole, a to se zove zemljina teža ili gravitacija. Znaš ono, jabuka pljas, čika ispod drveta i rodi se ideja i definicija… Meni ceo život curka na dole i nikad mi se nikakva pametna ideja nije javila i nikad nisam izmislio neki zakon… a tako je to u životu nas slepih miševa…

Počela je vakcinacija, očekujte da se prvi vakcinisani pretvore u krastave žabe, mi slepi miševi smo lepi i kad ne piškimo…

Vaš Betmen…