Sutra kad ostanem sam i nem,
zakopajte mene u govana krem,
i pljunite u sve što lajao sam tad,
spustite budalu u čemer i jad.
Sutra kad nestane ono što znam,
pregazim sve ono što mislim da jesam,
sravnite i moje crnice grob,
na ploči napišite ovde leži rob.
Sutra kad suze retke poteku,
i sliju niz tuđih uzdaha reku,
pospite snove moje i vaše,
niz pute što naše snove odneše.
Sutra kad slučajno sete se mene,
skrenite temu sa te teme,
nisam ja neko o kom treba da se priča,
već neko kog odavno odnela je kiša.
