Category: Kratak piš, spuštena daska

Srećna NG svima koji slave!

Svima koji slave Novu Godinu, naročito onima koji slave dolazak 2021. godine, kao prelazak iz nesrećne 2020. godine i koji se nadaju da će dolazak 2021. godine da nešto promeni u 2020. godini, a ne misle da 2020. godinu treba ponoviti sa ispunjenim „if“ uslovima, pa tako ovu sad već 2021. godinu nazvati 2020 „remake“ ili „upgrade“, „restart“ ili „reboot“, skromno uredništvo družine „Mala nužda“, želi srećan 1. januar…. i ostalih dana koje god godine….

Vaši Dobrinko i Betmen….

P.S. Samo da više odlazak u bilo koju ustanovu ne liči na oružanu pljačku maskiranih razbojnika….

Smrzlo mi se crevce za online piš…

Ne piški mi se…. Danima nešto nisam spreman da se ispiškim ko čovek, da ne kažem Betmen… Opšte je poznato da mi slepi miševi pišamo naopačke, a kako ovih dana (čitaj od Vuhana na vamo), slepi miševi nisu popularni ni u supi a ni van nje, kapiram da nije zanimljivo da visim naglavačke i piškim… niti da piškim u nečiju supu… Mislim, bojim se za svoj alat i sebe samog….

Inače, to piškenje naopačke slepih miševa (kod nas se to zove samo piškenje, kao što se kineska hrana u Kini verovatno zove samo hrana…. ?) ima svoje dobre strane. Nikad se ne popiškiš na svoje cipele. Zato frajeri koji ne piške naopačke, nikad ne nose antilop obuću… baš se vidi kad ih namokre…. Ja mogu da nosim antilop obuću, eto neka to bude 2. pozitivna strana piškenja naopačke. Mislim, koga lažem… samo pederi nose antilop obuću… Slepi miševi nisu pederi, to je deo definicije o slepim miševima u Vujakliji. Pogledaš pod „slepi miš“ i vidiš piše „nije peder“ a pored slika kako piški naopačke… Elem…. nikad ne moraš da ga treseš, svakako curka na dole, a to se zove zemljina teža ili gravitacija. Znaš ono, jabuka pljas, čika ispod drveta i rodi se ideja i definicija… Meni ceo život curka na dole i nikad mi se nikakva pametna ideja nije javila i nikad nisam izmislio neki zakon… a tako je to u životu nas slepih miševa…

Počela je vakcinacija, očekujte da se prvi vakcinisani pretvore u krastave žabe, mi slepi miševi smo lepi i kad ne piškimo…

Vaš Betmen…

Moj prvi burek… sa gaćke

  • Dobro jutro! Ima li ga vruć burek sa sirinje?
  • Ima…
  • Spakuj mi jedan sa mesom a pre toga poprskaj ‘artiju, kesu, burek, ruke, kasu, pare i pult sas neki alkohol za desinfekciju i dezinsekciju… i turi rukavice i navuci pantalone, vide ti se gaćke malo… Crvene, a? Udaraš na rados’? 🙂 Sutra obuci tangice, samo da se ne preladiš na ovu zimu…
  • Grrrrrr… A sa sirom gospodine?
  • Neću sa sirom, pao je prvi sneg… može jogurt i za Alfreda kiflu, on posti.

Otišo sam da se isk…. reno sam sa sobom dogovorim kuda dalje pošto olakšam du… šu

Kome još treba mesto gde će javno da se… da izvinete… da se ne izražavam? Dok razmišljam levom hemisferom moga ne tako pozamašnog mozga, kapiram da nikome normalnom. Tu dolazi do izražaja moja desna hemisfera koja me sve ove godine terala na javna, da izvinete ovaj put, sranja… Pa opet, sve mi jače desno, a i sa desnicom rukom imam poseban, rekao bih prisan odnos… ili sam imao…

To je i poenta ovog mog teksta… a kad me uhvati potreba za malom nuždom, a ja se lepo ispi….. šem ovde i oladim desnu hemisferu posrnulog organa. Bolje po vama, nego po meni….

U potpisu iskreno vaš,

Betmen.

P.S. Pogledajte ka nebu…. tamo su zvezde…