Kategorija: Zgrčene noge ispod astala na slavu

Nešto duži tekstovi, bez pauze za pišanje

Elektronsko bankarstvo

Evo kratkog uputstva kako se snaći sa portalima odakle vršite svoje elektronsko bankarstvo. U konkretnom slučaju – promeniti lozinku. Jedina caka je što nakon završetka postupka od par koraka više nećete imati pristup istom. Predpostavljam ni glavobolje, pare će ostati na računu, računi neće biti plaćeni i bogatiji ste za nekih 150€ koliko iznose režije u dragoj nam domovini, stoga ovaj tekst može da se zove i:

Read More

Niz gušu u dušu pa Bogu na istinu a vama jedinica i nula na monitoru…

Juče sam umro. Otišao sam Bogu na istinu… bez velike pompe i bez velikog odlaganja stvari, kaže meni Bog:

  • „Ajd deder opravdaj se!“
  • „Odakle da počnem?
  • „Počni sa Beše nekad davno i završi sa Čiča Miča…. Ne sviraj, nego počni više….“
  • „Dobro, dobro, evo….“

Preživeo sam Titovu smrt…. Preminuo čo’ek, odsekli mu nogu pre toga, lečio se što bi danas rekli u Evropskoj Uniji i niko nije poslao ni jedan jedini SMS za njega. Možda je zato i preminuo…. nego dobro, bejah mlađan, ne sećam se puno toga, svi su plakali a ja se smejao ko i svako dete, nije mi za zameriti osim ako ove redove čitaju ultra komunjare…. a u to ne verujem ko što ni oni ne veruju u Boga, tj. u Tebe… Pa opet, nije ni to nemoguće… Lažem…. nisam bio tu kad je Tito umro, ali ta njegova smrt je trajala vala ko nečiji život. Ja sam rođen nešto kasnije, ali osetilo se to, ko Černobil što se osetio iako smo daleko… Znači Tito je polako umirao za moga mlađanog života, a i pre njega… Tito je umirao dok sam ja bio u planu, rodio se i rastao…

Preživeh one ratove tamo negde što su se vodili zato što je Tito umro. Možda on čovek i nebi umro da je znao šta će biti posle njega? Jel tu on negde da ga pitam to? Nema ni veze…. Moji bežali, neke kolone, opet neko plakanje a pride i gledanje TV-a pod lupom nebi li videli nekoga u kolonama… Onda ih oni tamo granatirali i pucali u njih… Mi im sad dadosmo milionče € jer se treslo kod njih, ne daj Bože nikom… Da budem iskren, nisu svi ni pucali, ali mogli smo samo da šaljemo SMS-ove za ove što ne pucahu na ljude u kolonama, IMHO? Dobro, prošlo je i to, pa nekako nastavismo svi dalje. Mi više nastavili dalje, a oni manje. Ne ispuštaju nas iz televizijskih ustiju, zanimljiviji smo im mi nego to što se tamo kod njih trese. Nego ajd dalje…. Čokolade bile misaona imenica u to vreme… Bile neke da se kupe na pijaci, koštale čitav dinar, toga se sećam, a ukus im nije bio nikakav osim što je bez obzira na to, mamio osmehe dece koja za bolje nisu znala… Znaš, skoro sam našao u mom marketu čokoladu istog ukusa. I dalje stojim iza toga da je živo, da me prostiš, sranje, ali i dalje mi izmami osmeh na lice onog srećnog deteta koje nije imalo teret celog ovog današnjeg sveta na svojim plećima… To je valjda tako kad odrasteš, tu ne mogu puno da se žalim. Eto, kupim tu čokoladu po nekad i setno je grickam, ko tada, kockicu dnevno, da je ima za duže….

Read More

Pismo Đed’ Mrazu – adult edition

Što bi rekli – disklejmr

Ova nužda je namenjeno samo starijima od 18 godina, za slučaj da nastaviš sa praćenjem toka ove nužde smatraću da imaš:

  • više od 18 god.
  • izdžljiv mentalni sklop (jbga ne želim da budem odgovoran za izazvana psihička oštećenja, dakle sve je na tvoju odgovornost)
  • bar 1,5 promila alkohola u krvi…

Da ne navodim sad sve, ali ovo je vrlo osetljivo štivo i nije za svakog, ali ga sve jedno pišem ovde 🙂

Pismo Đed’ Mrazu

Rešio sam da otvorim dušu i kao svako dobro dete (jes da odavno nisam dete i da mi je brada možda i duža nego Đedu, a i u obimu struka je mrtva trka) pred novu godinu pišem Đed Mrazu svoj spisak želja.

Dragi Đede, pošto ti kao mator pišem, moje želje će se razlikovati od onih na koje si navikao, mada i takve ne ispunjavaš pederu jedan! Eto, trudio sam se da ceeele godine budem dobar, kako bi me turio na spisak i ubaciš skromno poklonče u torbiče. Nadam se da nisi počeo da naplaćuješ dostavu, ‘bem li ga koliko će da me košta, a država kakva je možda mi lupi porez i pdv, ali razumem da nisi ti kriv zbog toga. Nego da počnem polako:

  • Kao strastveni pivopija, želeo bi jednu kraft pivaru ovde u komšiluku. Imam si godine i ne mogu da šetam daleko od kuće, a i ženče da me drži na oku, dakle pivara, sa stolovima od starih bačvi, prijatni debeli šanker da me poji i sluša moje muke, a ne samo da pišem ovde…
  • Ako možeš da eliminišeš političare i elitu! Znam, to bi te svrstalo teroriste, al šta te briga, imaš armiju patuljaka! Patuljci su ti kao pešadija, a imaš i leteće irvase. Brt, pa ti si objedinio konjicu i avijaciju! Iz dana u dan sve gore, po nas nejač bez članske karte neke sekto-partije. Nego i ova sranja koja nam prosipaju niti su sa ukusom, nit’ moj stomak to može da podnese…
  • Ako može jedno kuferče s parama, mada kako je berza loša, možda bolje da u zlatim polugama izrazim želju? Šta je to za tebe, imaš veze u celom svetu.
  • Da me maneš više s Bila Gejca! Ako nema šta da radi, evo imam njivu pa ću ga upregnem da mi je izore. Oko toga da l’ će tegli ne sekiraj se. Imam jednog rasplodnog bika u štalu, al mi se čini da malo više naginje na isti pol.
  • Uh, što bi lepo legla kolibica na Taru. Neću Kopaonik il’ Zlatibor, tamo idu ovi što vozu besna kola i šmrču prašak za pecivo. Stvarno ne znam kakva im je to moda…
  • Želim da se Dubiozin Robby Megabyte kandiduje na izborima u Bosni i Hercegovini. Mislim da će da razvali i bez tvoje podrške, al nije na odmet da se pripomogne. Vidiš da ovi naši nameštaju izbore i preko Bare.
  • Ako možeš nekako da izdejstvuješ jedan krak gasovoda turskog toka, da si imam za grejanje. Skupa drva bre! To će me razumeš ipak si na Severni Pol.
  • Ako možeš da središ i Đaniju jedno 50.000€, znaš kako kuronja vlada, a čovek ne mož’ da radi od kuće.
  • Ima još po nešto, al će ti pošaljem s enkriptovanu, heširanu i keširanu poštu. Mož’ mi se žena naljuti…

Pršti, pršti bela staza, j$%) deca Đeda Mraza, uu što je to bio dobar film. Dobro me podseti da ga turim na novogodišnju listu za gojenje uz gricke i pivo. Nego, aj bio sam skroman i kratak pa bih voleo da što pre završiš ovo. Budeš li me zajeb’o ko prošli put, prestaću da ti pišem i će ti pošaljem ovog mojeg bika. Ај’ u zdravlje!

Groznica novogodišnjeg popodneva, do 18h, molim lepo…

Kako divan dan taj čudesni 31. decembar…. Prelama se stara u novu godinu pa odprilike ko RGB boje na mom kompu iz jedne u drugu… Da, imam RGB na kompu, čuo sam da to podiže performanse kad igraš igrice, ali o tome drugom neprilikom…

Odem da pazarim ko i svaki punoletni gospodin srbin, dan ili dva, pred prelamanje godine u godinu, jelte, neki apiritiv da obradujem jetru i bubrege sas kvalitetno, 3 puta progurano kroz belosvetsku lulu… kad ono tamo međutim, mnogo punoletnih srba. Neću u stvari da zalazim u te nacionalno-manjinske odnose i crtam grafikone nacionalnosti kupaca, ali bre bratko, što je mnogo, mnogo je. Sve ovo napisano je moglo da stane u „beše gužva u dragstoru“.

Read More