Modne influenserke za polovnu garderobu

Modne influenserke za polovnu garderobu

Objašnjavati ljudima koliko se toga promenilo u našim životima i navikama, a sve zbog pojedenog šišmiša, mislim da je suvišno. I meni je muka više od svih tih pisho-analiza sranja… I ne, ovo nije priča o tome šta se sve promenilo, već hrpa nabacanih misli, onako uz vops… Ne moraš da čitaš dalje, neću ni ja da pročitam da vidim ima li sav ovaj .txt nekog smisla kad završim inkasiranje svojih misli… moje misli i ovako retko kad imaju smisla nekome osim par odabranih koji debelo treba da se zapitaju šta sa njima nije u redu?

Da krenem od tog nesrećnog zatvaranja i policijskog časa. Bilo je neke draži u tome da morate da budete kući. Ja sam jedan od retkih koji je tad onako čovečanski odmorio i sebe više dao za porodicu nego li mi to obaveze inače dozvoljavaju. Vrlo lako sam i navikao na taj režim života i kad su ukinuli policijski čas, nekako mi je nedostajao i osećao sam se prazno, uvređeno i potišteno. Ovo je možda skriveni poziv nekom online psihijatru da me pinguje i da mi da signal da nešto nije u redu, ali otom-potom, neke se bolesti ne leče… Možda je to onaj sindrom kada taoc počne da voli svog tlačitelja i svoju tamnicu? Doduše, ovo da sam zavoleo tlačitelja ni u ludilu nije tačno, da ne budem, ne daj Bože, politički/stranačko/mesijanski/opredeljeno shvaćen. Mogao bih to da posmatram sa vedrije strane i kažem kako mi je prijalo provedeno vreme sa porodicom i da dodam kako nas je korona nekako vratila u okrilje te porodične svetinje. Sa moje strane to je tačno, ali onako porodično gledano, to bi možda bilo istina da mi žena posle nedelju dana njenog tamničenja i mog prisustva u njenoj tamnici, nije rekla „idi molim te nešto negde radi“. Sad, kad god se negde zadržim i ne budem ceo dan kući, pa mi ona ko i svako žensko naturi na nos da sam ko zna gde i sa ko zna kim i ko zna šta radim, a ja joj lepo napomenem i podsetim je na njeno „idi molim te… negde… nešto…“ i kunem se u njenu volju i svetinju njenih reči ko u Oče naš. Pa ti ženo pazi šta pričaš.

Read More

Iza sedam brda i sedam gora…

Sedim trezan i sve nešto motam po glavi… Gde to živi ona strašna aždaja?! Sedam brda, sedam gora, sedam planina, sedam reka… U je**m mu miša, pa ova aždaja mnogo voli da seda!? Ali, kad se malko analizira (razmotri, a ne ona rabota oko šupka) dolazi se do zaključka da to i nije tako daleko i strano mesto. A i onaj Sneško Belić/Crnić/Žutić me je malo povukao… za prst… Zato sedam zagrejan, za pisanje, ali i inače zagrejan i tako priča počinje.

Read More

Ovoliki je!!! Sneg (da ne kažem)…

Pao je neki ogroman sneg… što bi žene rekle „ovoliki“, pride pokazavši rukama koliki je… sneg… Napravi nam zabunu očas posla taj toliki sneg. Nemamo ga gde i ne znamo kako da se sad sa njime ponašamo i živimo svoje živote… Pa opet, koliko god da ga padne, muka je to… što bi žene rekle, „veličina nije bitna“.

Putari iznenađeni kao seoska radodajka prve bračne noći… Kao zbunila bi se, al’ glupo joj, pa nevešto sakriva svoje poznavanje materije, malo glumi iznenađenje, pa se nekako lati posla. E tako i putari… glume malo iznenađenje, pa se late posla. Sa tim da njihovo iskustvo ne može da se poredi sa gore spomenutom zamišljenom ženskom individuom, ipak ona svoj posao bolje odrađuje (da ne kažem obrađuje) i mašine (da ne kažem mašina) su joj uvek spremne…

I tako putari naguraju taj ogroman (da ne kažem) sneg na trotoar, jer naravno, gde će ga? Onda najbliži stanovnici tih trotoara i vlasnici lokala na tim trotoarima, uplašeni kaznama za nećišćenje trotoara, opet tu ogromnu masu vrate na put. E tad na scenu stupaju odvažni zimski vozači koji sve to gaze i psuju i jedne i druge… i ove zbunjene sa mašinama i ove uplašene sa ručnim alatima (da ne kažem lopatama). Što bi muški rekli „bolje da ljulja“, pa tako ljuljaju taj sneg levo desno (da ne kažem), a i jedne i druge „žulja“ i čekaju Sunce da ogreje… a Sunce je, tamo gde Sunce ne sija, da ne kažem sad….

Read More

Elektronsko bankarstvo

Evo kratkog uputstva kako se snaći sa portalima odakle vršite svoje elektronsko bankarstvo. U konkretnom slučaju – promeniti lozinku. Jedina caka je što nakon završetka postupka od par koraka više nećete imati pristup istom. Predpostavljam ni glavobolje, pare će ostati na računu, računi neće biti plaćeni i bogatiji ste za nekih 150€ koliko iznose režije u dragoj nam domovini, stoga ovaj tekst može da se zove i:

Read More

Kupi moderno!

  • Trebaju mi nove farmerice…
  • Pa kupi srećo, kad sam ti rekao da ne možeš, znaš gde su pare…
  • Vidi što sam našla moderne, ove se sad nose, duboke do sisa…
  • Užas ako mene pitaš, to je bilo popularno pre nego su Bitlsi prešli Abbey Road i dok su se u Novom Pazaru još uvek prodavali kožni opanci, a ne farmerice… (reče negativac ove priče, posumljajući na mogućnost da se dotične duboke farmerice sklapaju u Novom Pazaru….)
  • Nemaš ti pojma a i ne pitam te za mišljenje…
  • Znači samo za pare?
  • Mrš…
  • Znaš one farmerice?
  • Brushalterke, što pokrivaju sise?
  • E jesi govno…. da, te… Nisu više moderne, sad su moderne ove, pogledaj!
  • Slušaj srećo, ove je nosio Sid Vicious na prvoj svirci u klubu 100, a i one nisu bile ovoliko pocepane, bar ne kad ih je kupio… ako ih je kupio…
  • Ti baš nemaš pojma o modi…
  • Nemam…
  • E videla sam lepu jaknu za sebe, tebi bi se svidela 100%… Vidi sliku…
  • Ako ćeš da kupiš nešto što liči na Spitfire-ku, onda kupi u Army Shop-u a ne kod tih kineza koji se reklamiraju na Facebook-u…. i hoću da ima „alpha znak“ i NATO broj, jel me kapiraš???
  • Kakav si ti seronja…
  • Jeste… danas je moderno biti seronja, za sutra ću da vidim…
  • Mrš opet…