Sedim trezan i sve nešto motam po glavi… Gde to živi ona strašna aždaja?! Sedam brda, sedam gora, sedam planina, sedam reka… U je**m mu miša, pa ova aždaja mnogo voli da seda!? Ali, kad se malko analizira (razmotri, a ne ona rabota oko šupka) dolazi se do zaključka da to i nije tako daleko i strano mesto. A i onaj Sneško Belić/Crnić/Žutić me je malo povukao… za prst… Zato sedam zagrejan, za pisanje, ali i inače zagrejan i tako priča počinje.
Beše jedna zemlja, velika, prostrana, moćna… Moćna toliko da joj baciše kosku, a koska je razbi na milion delova. Ko će da se jebava da to sranje sastavlja ponovo. Isteši i oblikuj to da liči koliko toliko na nešto…
- Bune se neki ljudi, gledaš ih, ćopavi, neobrijani, masne kose. Protestuju, prave nered… Rek’o bi odakle ovi bajkeri, šta sad oni hoće?! Traže ljudi malo poštovnja, koru hleba, i zahvalnost. Pa nisu valjda udove izgubili po stranim drumovima?! Ali, bitnije je da se podrži kampanja neke strane vladine organizacije, ipak je međunarodni ugled bitniji. Daće nam stranci još neku šargarepu na štapu.
- Ne želiš da te neko ucenjuje i ponižava. Želiš samo normalan život. E pa brajko ne mož’ to tako! Il ćeš da budeš drug član… gradske biblioteke ili će te menjamo s milion drugih imigranata što kucaju na vrata kaveza ovog tigra…
- Beše neka nova vrsta zabave. Dođe sa zapada. Da mogu, ovo z bih napisao mnogo manjim nego što jeste. Dođe nam javno jebavanje, promovisanje najstarijeg zanata, psovanje i čerečenje obeleženih, onako javno, onako brutalno… Ipak Staniki trebaju nove sise i novi sponzor.
- Beše veliki požar, tamo na Gori. Gle analogije, požar na Gori… Kao da ga sama priziva (hmm….). Odoše u nepovrat gomila knjiga, istorije, nasleđa… Oporavlja se Gora još uvek, polako, tiho, skromno. Ali za Merovinge se odmah skače u vatru, pomozi krstašu da te dokusuri, možeš i Templaru isti ti je to k***c.
- Dođoše vode, potopiše kule i gradove, ostali ljudi bez krova nad glavom. Priča se po čaršiji da je to namerno dozvoljeno, namerno izazvano! Mnogi se još oporavljaju, traume i tuga ostaju. Ne leče se. Ali zatrese se zemlja, poruši bespravne i nelegalizovane zgrade, palate, ne pitaj šta sve još. Odmah šalji ljude, šalji milione. Neka im se nađe… treba njima više nego nama. Ipak smo zadnja rupa na svirali, ko nas j***.
- Deca nam bolesna, eno vrti se po društvenim mrežama, tv-u, na svakom ćošku… Poruke glase budi human, spasi život, pomozi detetu… Treba toliko ili ovoliko da se spasi jedan ugrožen život, život nežan kao pupoljak u proleće, a već se suočava sa zimom. Pošalji sms, kupi čestitku, neka ti iz agencije prime platu, a za decu, lako ćemo. Ali, zatrese se komšijska njiva i stare kosti u njoj, kosti koje nikako nisu želele da budu tu, sruši ono nepravedno oteto… Ček, ček, pa ovo zvuči kao ekspresan poziv da se pošalje još koje milionče u etar, ko zna gde, ko zna kome… Ali ima se, može se…
- Udari jadac uvek i svuda, tako i Imperiji, zavuci ga, pa nema veze koliko će da nas košta. Dozvoli da Imperija da krila plemenima, mi ćemo da pomažemo, a oni neka nas spale
Sedam brda, sedam gora, sedam mora, sedam patuljaka, sedam galebova… Samo vi sedajte, aždaja se pokupila i odavno otišla. U njenoj pećini već uveliko gruva trube-folk i polugole prsate pevaljke za široke narodne mase, da ga ‘bem da li da se pridružim?…
