Kategorija: Zgrčene noge ispod astala na slavu

Nešto duži tekstovi, bez pauze za pišanje

E baš si se usrećio

Od početka mog skromnog poslovnog iskustva i svog svesrdnog doprinosa napretku našega malog ali odabranog društva stalno me je pratila jedna te ista rečenica. Čovek bi reko da kad se zaposliš i počneš da budeš koristan član društva, staneš na noge, postaneš poštovan zbog pozicije koju zauzmeš. Kao i uvek teorija uvek odudara od prakse… i to poprilično mnogo, može da se izmeri astronomskim jedinicama. A ona gore pomenuta rečenica koja povezuje sve te paralelne realnosti i astronomske razdaljine je „E baš si se usrećio!“

Read More

Kako je Betmen fasovao slepog miša vol. 1

Dan prvi…

Ustajem iz kreveta par sati kasnije nego li inače. Soba smrdi na alkohol, kaže žena da se u toku noći i ona napila od alkoholnih isparenja…. ja se mislim, pa vala popilo se… Danas možda mali mamurluk ali u globalu valja završiti sve isplanirane obaveze…

Vučem se ka dnevnoj sobi i drhtim, reko jebem ti grejanje i što ga plaćamo kad radijatori hladni… kad ono, žena prži jaja na radijatorima koliko su vreli… Javlja se opravdana sumnja da nešto nije u redu. Pogledam se na brzaka, nisam go, obukao sam se… pa zašto onda drhtim ko mačiči kad ih baciš u sneg?

Izvučem dečiji sajber toplomer na laser da se njime upucam u čelo… Pucanj jedan na sred čela, hardware monitor kaže CPU u idlle radi nešto na višoj temperaturi nego inače. Posledice celonoćnog kompajliranja rekoh sebi. Pucanj dva u slepoočnicu. Temperatura još viša… Mora da se termalna pasta nije lepo raširila… Pucanj tri u čelo levi deo i da, temperatura nije normalna, to potvrđuje moje sumnje, ja sam se razboleo, nafasovao sam neki virus a antivirusa nigde… Uzimam starinski merač temperature, onaj na živu, a on mi kaže da me ovaj na laser samo tešio i da je stvar gora….

Sedam u betmobile i odlazim do lokalnih vampira da mi isisaju krv i vide kakvog je ukusa. Boc, žvać, mljac… kažu nešto ne valja… Pa onda nabijanje neke cevčice u šupljinu (ostavljam mašti na volju) i mešanje izlučevina…. I onda…..

  • Betmene, tebe je sinoć ili ovih dana, jebao slepi miš. Nisi morao to ni da osetiš, al te prcnuo muški, razvalio ti…
  • Čekaj, kako? Pa nisam nosio svoju masku Betmena pa da se slepi miš nakači baš na mene…
  • E to i jeste problem, nisi nosio masku….
  • Jeli, jel vama neko od onih iz izvršnog veća za borbu protiv jebanja od strane slepih miševa neki rod? Podseća malo na vas bića iz Izengarda…
  • Ne seri, nego pravac na Šiš-Miš odeljenje za izgubljeno-nađeno…

Tamo me uvedoše u knjige jebanih od slepog miša. Uvališe mi neke medikamente i rekoše da dođem za par dana da se slikam za člansku kartu biblioteke…

I eto tako, idemo dalje…

Modne influenserke za polovnu garderobu

Objašnjavati ljudima koliko se toga promenilo u našim životima i navikama, a sve zbog pojedenog šišmiša, mislim da je suvišno. I meni je muka više od svih tih pisho-analiza sranja… I ne, ovo nije priča o tome šta se sve promenilo, već hrpa nabacanih misli, onako uz vops… Ne moraš da čitaš dalje, neću ni ja da pročitam da vidim ima li sav ovaj .txt nekog smisla kad završim inkasiranje svojih misli… moje misli i ovako retko kad imaju smisla nekome osim par odabranih koji debelo treba da se zapitaju šta sa njima nije u redu?

Da krenem od tog nesrećnog zatvaranja i policijskog časa. Bilo je neke draži u tome da morate da budete kući. Ja sam jedan od retkih koji je tad onako čovečanski odmorio i sebe više dao za porodicu nego li mi to obaveze inače dozvoljavaju. Vrlo lako sam i navikao na taj režim života i kad su ukinuli policijski čas, nekako mi je nedostajao i osećao sam se prazno, uvređeno i potišteno. Ovo je možda skriveni poziv nekom online psihijatru da me pinguje i da mi da signal da nešto nije u redu, ali otom-potom, neke se bolesti ne leče… Možda je to onaj sindrom kada taoc počne da voli svog tlačitelja i svoju tamnicu? Doduše, ovo da sam zavoleo tlačitelja ni u ludilu nije tačno, da ne budem, ne daj Bože, politički/stranačko/mesijanski/opredeljeno shvaćen. Mogao bih to da posmatram sa vedrije strane i kažem kako mi je prijalo provedeno vreme sa porodicom i da dodam kako nas je korona nekako vratila u okrilje te porodične svetinje. Sa moje strane to je tačno, ali onako porodično gledano, to bi možda bilo istina da mi žena posle nedelju dana njenog tamničenja i mog prisustva u njenoj tamnici, nije rekla „idi molim te nešto negde radi“. Sad, kad god se negde zadržim i ne budem ceo dan kući, pa mi ona ko i svako žensko naturi na nos da sam ko zna gde i sa ko zna kim i ko zna šta radim, a ja joj lepo napomenem i podsetim je na njeno „idi molim te… negde… nešto…“ i kunem se u njenu volju i svetinju njenih reči ko u Oče naš. Pa ti ženo pazi šta pričaš.

Read More

Ovoliki je!!! Sneg (da ne kažem)…

Pao je neki ogroman sneg… što bi žene rekle „ovoliki“, pride pokazavši rukama koliki je… sneg… Napravi nam zabunu očas posla taj toliki sneg. Nemamo ga gde i ne znamo kako da se sad sa njime ponašamo i živimo svoje živote… Pa opet, koliko god da ga padne, muka je to… što bi žene rekle, „veličina nije bitna“.

Putari iznenađeni kao seoska radodajka prve bračne noći… Kao zbunila bi se, al’ glupo joj, pa nevešto sakriva svoje poznavanje materije, malo glumi iznenađenje, pa se nekako lati posla. E tako i putari… glume malo iznenađenje, pa se late posla. Sa tim da njihovo iskustvo ne može da se poredi sa gore spomenutom zamišljenom ženskom individuom, ipak ona svoj posao bolje odrađuje (da ne kažem obrađuje) i mašine (da ne kažem mašina) su joj uvek spremne…

I tako putari naguraju taj ogroman (da ne kažem) sneg na trotoar, jer naravno, gde će ga? Onda najbliži stanovnici tih trotoara i vlasnici lokala na tim trotoarima, uplašeni kaznama za nećišćenje trotoara, opet tu ogromnu masu vrate na put. E tad na scenu stupaju odvažni zimski vozači koji sve to gaze i psuju i jedne i druge… i ove zbunjene sa mašinama i ove uplašene sa ručnim alatima (da ne kažem lopatama). Što bi muški rekli „bolje da ljulja“, pa tako ljuljaju taj sneg levo desno (da ne kažem), a i jedne i druge „žulja“ i čekaju Sunce da ogreje… a Sunce je, tamo gde Sunce ne sija, da ne kažem sad….

Read More