Umiru veliki i mali, kad dođe im dan,
umiru četnici, umiru partizani,
umireš na javi il’ obori te san,
umiru domaći a bogami i strani…
Živiš kao levi ili neki tamo desni,
živiš kao ker koga čuvaju i hrane,
živiš lepo, pa skoro ko u pesmi,
a na kraju, isto te sahrane…
Umireš mlad i zdrav kao dren,
umireš bolan i požuteo sav,
umireš uz zadnji osmeh njen,
ili ko najgori, opusteo, sam…
Živiš za danas i nadaš za sutra,
živiš ko da tog sutra nema,
živiš i ne znaš ima li još jutra,
da juče popraviš ili smrt te vreba…
