Qucaj na vrata od prozora

Qucaj na vrata od prozora

Mole se svi putnici putničkog voza koji prevozi putnike da se ne naginju kroz prozor…. bez ikakvog razloga, ali eto, Bijelo Dugme, Jugonostalgija… Ko je toliko mlad da ne kapira predhodno rečeno, ne treba ni da se vozi vozom i biće izbačen na prvoj sledećoj stanici…. Problem nastaje na relaciji metafizičkog pitanja gde je prva, a gde sledeća stanica.

Izađi na na prozor od vrata i ne uznemiravaj konduktera aviona.

Francuska sobarica vs Albanska sobarica

‘Bem mu miša, sam naslov izgleda neverovatan, al’ dođe vreme da sa ove vremenske distance napravim ultimativno poređenje fikcije i stvarnosti, filmskog i ličnog iskustva – neviđeni do sad okršaj francuske sobarice i albanske takođe sobarice. Da napravim neku analogiju što se tiče naslova i prva stvar koja mi padne na pamet je Alien vs. Predator, e tako od prilike neka dva različita sveta, pa bi red bio i da prekinem sa filmskim uvodom i pređem na konkretne rabote.

Read More

10 karakteristika pravog muškarca, vol. 1

Karakteristika broj 1: pravi muškarac je mačo i jak

Kad god vi ne možete da odvrnete teglu, on kaže „daj meni“… pa ili otvori jer ste je vi načeli ili se usere pokušavajući, a posle promeni ruku, jerbo muškarci više vole svojom slabijom rukom da rade… te za nas nežnije stvari… a ako je stvarno neki manijak navrto zatvarač na staklo od tegle, jednostavno probuši zatvarač i možete na cevčicu da pijete ajvar, prosto ko pasulj, snaga klade valja gde vaš um ne caruje…. znači svuda sem u sudoperi… I da, mačo muškarac se ne boji pauka, to su samo kukci koji skupljaju muve po stanu i njima treba dati ime i hraniti ih, a ne ubijati.

Karakteristika broj 2: pravi muškarac je u fokusu

Kad gleda film, on gleda film. Kad sluša muziku, on sluša muziku. Kad programira, on programira. Kad vodi ljubav, on misli na drugu. Poenta je da se zna na šta se i kad bacaju misli. Kad ujutru ustane, ne čuje vas. Dok pije kafu, ne čuje vas. Dok pričate o garderobi, ne čuje vas. Dok trošite vreme pričajući o vašim odnosima sa kolezinicama na poslu… ne čuje vas… Pravi vas muškarac ne sluša jer mu je pun qurac vaših gluposti, i sve što on kaže je, „ma znam, u pravu si, nije normalna….“, i nastavi da gleda utakmicu koju mu vi prekidate, ali on kao pravi muškarac nalazi vremena da vas ne sasluša.

Karakteristika broj 3: pravi muškarac zna da ceni porodicu

Svaki derbi gleda u kafani.

Karakteristika broj 4: pravi muškarac ne ispira usta pričama o drugim ljudima

Pravog muškarca ne interesuju vaše drugarice, vaše saradnice, vaše kafe-komšike. On im ne zna ni ime. Njemu se živo jebe što je Stanka sa 3. sprata slagala za stanje na strujomeru i ukrala 3 kesice vanilinog šećera u Maxiju. Ako nije iz keca u dva, nema interes da se sa vama kladi ko će koga i zašto. GG je i ovako najpovoljnija varijanta. O komšikama ne želi ništa da zna, osim ako mu komšika ne zapadne pod ruku, a opet, o tome neće diskutovati sa vama i o njoj ne zna ništa, ako to vas interesuje.

Karakteristika broj 5: njegova reč je zakon i zapovest

Ne idemo kod tvoje majke i oca za vikend i tačka. Pa nisi bio od kad su umrli…. Pa šta sad hoće, da me nisu zvali da dođem? Rekao sam šta sam rekao…. Idemo samo preko mene mrtvog, a i tad ja neću ići….

nano txt.txt

Sutra kad ostanem sam i nem,
zakopajte mene u govana krem,
i pljunite u sve što lajao sam tad,
spustite budalu u čemer i jad.

Sutra kad nestane ono što znam,
pregazim sve ono što mislim da jesam,
sravnite i moje crnice grob,
na ploči napišite ovde leži rob.

Sutra kad suze retke poteku,
i sliju niz tuđih uzdaha reku,
pospite snove moje i vaše,
niz pute što naše snove odneše.

Sutra kad slučajno sete se mene,
skrenite temu sa te teme,
nisam ja neko o kom treba da se priča,
već neko kog odavno odnela je kiša.

Svu sam tugu slio u stih

Svetinji kazujem birane reči,

da opišem zebnju, sramotu i glad,

što sad mukle grobove nam kreči,

stranac da sakrije čemer i jad.

Tu gde vetar fijuče plač,

olova nekad krljao je zvuk,

dižem sebe i druge na mač,

da zatvorim gena začarani krug.

Procvalo je cveće zaliveno krvlju,

krv i dajem kao otkup za raj,

položem nadu i u nadu sumnju,

vidim tu daljinu, al ne vidim kraj.

Proleća i sada mirišu na krst,

na to svaki podseti me san,

vrište vekovi i upiru prst,

vrati se, čekaj, stiže tvoj dan.