Ne piški mi se…. Danima nešto nisam spreman da se ispiškim ko čovek, da ne kažem Betmen… Opšte je poznato da mi slepi miševi pišamo naopačke, a kako ovih dana (čitaj od Vuhana na vamo), slepi miševi nisu popularni ni u supi a ni van nje, kapiram da nije zanimljivo da visim naglavačke i piškim… niti da piškim u nečiju supu… Mislim, bojim se za svoj alat i sebe samog….
Inače, to piškenje naopačke slepih miševa (kod nas se to zove samo piškenje, kao što se kineska hrana u Kini verovatno zove samo hrana…. ?) ima svoje dobre strane. Nikad se ne popiškiš na svoje cipele. Zato frajeri koji ne piške naopačke, nikad ne nose antilop obuću… baš se vidi kad ih namokre…. Ja mogu da nosim antilop obuću, eto neka to bude 2. pozitivna strana piškenja naopačke. Mislim, koga lažem… samo pederi nose antilop obuću… Slepi miševi nisu pederi, to je deo definicije o slepim miševima u Vujakliji. Pogledaš pod „slepi miš“ i vidiš piše „nije peder“ a pored slika kako piški naopačke… Elem…. nikad ne moraš da ga treseš, svakako curka na dole, a to se zove zemljina teža ili gravitacija. Znaš ono, jabuka pljas, čika ispod drveta i rodi se ideja i definicija… Meni ceo život curka na dole i nikad mi se nikakva pametna ideja nije javila i nikad nisam izmislio neki zakon… a tako je to u životu nas slepih miševa…
Počela je vakcinacija, očekujte da se prvi vakcinisani pretvore u krastave žabe, mi slepi miševi smo lepi i kad ne piškimo…
Vaš Betmen…
