Autor: Betmen

nano txt.txt

Sutra kad ostanem sam i nem,
zakopajte mene u govana krem,
i pljunite u sve što lajao sam tad,
spustite budalu u čemer i jad.

Sutra kad nestane ono što znam,
pregazim sve ono što mislim da jesam,
sravnite i moje crnice grob,
na ploči napišite ovde leži rob.

Sutra kad suze retke poteku,
i sliju niz tuđih uzdaha reku,
pospite snove moje i vaše,
niz pute što naše snove odneše.

Sutra kad slučajno sete se mene,
skrenite temu sa te teme,
nisam ja neko o kom treba da se priča,
već neko kog odavno odnela je kiša.

Svu sam tugu slio u stih

Svetinji kazujem birane reči,

da opišem zebnju, sramotu i glad,

što sad mukle grobove nam kreči,

stranac da sakrije čemer i jad.

Tu gde vetar fijuče plač,

olova nekad krljao je zvuk,

dižem sebe i druge na mač,

da zatvorim gena začarani krug.

Procvalo je cveće zaliveno krvlju,

krv i dajem kao otkup za raj,

položem nadu i u nadu sumnju,

vidim tu daljinu, al ne vidim kraj.

Proleća i sada mirišu na krst,

na to svaki podseti me san,

vrište vekovi i upiru prst,

vrati se, čekaj, stiže tvoj dan.

Nabacani kenjac

15 – 9 nije 6! Glupi plugin je toliko pametan da mi ne dozvoljava da se logujem u rođeni WC ni kad znam matematiku, a ja sav ponosan… Mora da vadim digitron i za te sitne brojke, skroz sam nesiguran u sebe, ne u matematiku.

Dva ista qurca će sad moći da se nađu pod istim krovom, želeo to narod ili ne. Qurac je qurac pa makar oni bili isti ili različiti i svima će pokazati qurac. A mene zabole moj qurac, sve dok se ti qurci kriju u svoja četiri popišana zida, bez da mi u svetim aktima zakona piše da qurci mogu zajedno. Ovo je loša moderna verzija Star Wars-a, ukrštanje mačeva mi ne ide u glavu…

Predhodni pasus je netolerantan i vulgaran. Takav sam u qurac.

Neko se iskenjao u pisoar WC-a omiljene biblioteke. Detektivski mi mozak kaže da je muško, jer koj će moj žensko u muškom WC-u? Osim ako nije od onih što će da glume tate, pa imala potrebu da upotrebi pisoar bar za nešto. Ko god da je, mogao je da baci peglu u pisoar ko sav normalan svet. I da, nije lep prizor…. a posle sam još pola sata gledao okupljenu gospodu u biblioteci i razmišljao čija se kobasica ispružila tamo gde sam hteo da šoram? Jesam rekao već da sam vulgaran? Da dodam da sam i gadan….

Ovih dana ne stižem da se dovučem kući, mnogo kojekakve rabote… stižem samo da 5 puta za 27 minuta zveknem različite OS na svoj desk, to mi sređuje misli i jebava SSD. Ko jebe SSD.

Nema naravoučenija, do qurca sa tim.

Na qoren mi se qvadratni popeli….

Dan ko i svaki drugi… Životna drama na nivou 63%, što bi rekli moglo je i gore. Ucveljenost klasična, može i ne mora biti, suze na nivou godišnjeg proseka. Životni problemi čekaju da precrtam jedan po jedan dok se spisak sam od sebe produžava. Znači svakodnevna idila privilegije zvati se stanovnikom Gotham city-ja…. ovaj Srbije.

E tu na scenu stupa „Družina prstena“. Inače, obična lokalno/regionalna banda istomišljenika koji zapravo i nemaju svoje mišljenje. Zovem ih bandom istomišljenika jer svoje mišljenje duguju jednom i jedinom, istom. Bez pogovora.

Kako je lako da ti neko usere dan, greota od Boga je i da objašnjavam. A kako je lako da ti neko usere sedmicu, pa čak i dve, to ni sam nisam znao. Dođoše i rekoše mi: „Ti si Betmene nešto ružno, samo ne znamo šta i nemamo dokaze, ali jedan i jedini, isti, je rekao da jesi. Iz toga proizilazi da jesi, jer da nisi, to bi značilo da jedan jedini i isti nije u pravu, a to je nemoguće jer da je moguće, poremitilo bi ravnotežu sile u univerzumu. Zato jesi to nešto ružno. Ružni Betmene.“

I tako, sad ja dve nedelje pitam sebe jesam li to ružno mitsko stvorenje i izjedam dotrajalu jetru nebuloznim pitanjima bez odgovora. Jedan jedini i isti je rekao da jesam, tu nečega ima…. a možda samo jer nisam hteo da postanem deo „Družine prstena“ i prihvatim jednoumlje kao vrhunac svog života? I tu nečega ima…. životna drama na nivou 87%, što bi rekli moglo je i gore…