Sutra kada suze mora saliju te,
i oči se napune slane vode,
neka suze radosnice zabrinu te,
neka ludilo mojih luda ka smehu hode.
Kada mojih žalosti 101 nemir,
upravi tebe i odnese daleko,
granica tvojh neka bude svemir,
dokle ja sam stigo, pa i tamo preko…
Pa se tamo negde gore setiš koraka mojih,
i zaboli mene što nisam deo tog bola,
pa preseče te smrtni, neobičan hir,
moga daha magla, deo tvojih snova.
Plave kose, naivnog soja,
bezobrazno poseban, taj neko ja,
deo mene i mojega roja,
voleće tebe kao nikad ja.
