Iza sedam brda i sedam gora…
Sedim trezan i sve nešto motam po glavi… Gde to živi ona strašna aždaja?! Sedam brda, sedam gora, sedam planina, sedam reka… U je**m mu miša, pa ova aždaja mnogo voli da seda!? Ali, kad se malko analizira (razmotri, a ne ona rabota oko šupka) dolazi se do zaključka da to i nije tako daleko i strano mesto. A i onaj Sneško Belić/Crnić/Žutić me je malo povukao… za prst… Zato sedam zagrejan, za pisanje, ali i inače zagrejan i tako priča počinje.
Read More