Oznaka: mišljenje

Priča o dva jarca

Akteri

Priča bi mogla da se zove i dva vola, nego psihološki profil dva aktera se nekako više uklapa u jarčeve nego u voline. Nego, da ostavim kategorisanje za neku drugu priču i da se vratim o analizi sukoba po društvenim mrežama, na pijaci, u kafani, ili bilo kom drugom zgodnom mestu gde se dva primerka gore pomenute vrste sretnu… A sreću se jako često, gotovo uvek i svuda, pogotovo svuda…

Tema – još jedan uslov

Osim dva jarca, potrebna je i dodirna tačka, jel’ te tema oko koje bi se poveo rat. Sad rat može da bude fizičke prirode, kad dođe do fizičkog sukoba, ali uglavnom bude ona blaža varijanta gde se sve svede na verbalno, pa se jarci busaju u grudi u svojim krugovima i pričaju priču o postignutoj pobedi.

Kraći opis teme

Sad kad imamo postavljene i ispunjene uslove, kreće konflikt. Tema može da bude vakcijacija naša nasušna. Evo već se po tv-u motaju propagandne poruke tipa ja sam primio vakciju i meni je super, a na špricu nema igle, špric prazan, a stručno osoblje obučeno u zeleno ni ne pritiska prstom onu guralicu kojoj je glavna funkcija pražnjenje sadržaja šprica… Vrv se i narkomani smorili pa odustali od iste… brate pa nema igle… Možda bi i probali, ali se stvari jednostavno tako ne rade… Dakle, još jedna ciljna grupa manje.

Zaplet

Kreće dakle borba argumentima dva jarca… Bije jedan kako su vakcine spasile svet, drugi kako su uslovi života mnogo bolji nego pre xxx godina. Rezultat već u prvim minutima „1:1“. Zatim bolesti pobile toliko i toliko ljudi u prošlosti dok ne beše spasonosne tečnosti iz ampule… Međutim dokazano da te iste kose ljude isto kao i bolesti… Ali kolateralna šteta je prihvatljiva, zar ne?! Rezultat „2,2 : 2,8“.

Ajmo dalje, sledeća runda… Tehnologija i medicina napredovale u pm, pa se više ne umire. Rezervni organi se kupuju u trgovinskim lancima i to na debeloj akciji, tipa 2 za 1. Isto tako neki likovi u laboratoriji promućkaju par tečnosti i eto vakcine za bolest koja još uvek ne postoji i samo kreni i špricaj… Nema veze što su im i pacovi pobegli, pa nemaju na kome da testiraju. Međutim, praksa kaže da za neke bolesti i dalje nema čudesne vakcine, samo 30ak godina je prošlo koliko traje istraživanje za određenu bolest seksualne prirode, da je ne imenujem sad… Može da me tuži što sam joj povredio lična osećanja i narušio duhovni mir… Jbg, ode svet u tri lepe, svašta može da se očekuje.

Dakle, kako da to što je smućkano na brzinu bude dobro, provereno i da leči to što treba da leči?! – Rek’o neki tamo na tv-u, ima odelo i titule, mora da je pametan.

Rasplet i otresanje alatke…

Rezultat na kraju ništa : ništa. Nit je on mene ubedio, nit ja njega, doduše moj plan nije ni bio da ubeđujem, samo da vidim koliko to ide daleko. I eto dođem do zaključka, naš narod voli da se deli na partizane i četnike, na indijance i kaubojce, metalce i šabane … i cilj je da se pokaže da je samo jedna strana u pravu, a ova druga jok. To se postiže ismevanjem, gaženjem, pljuvanjem, pa čak i bacanjem kletvi jedni na druge… Jednostavno rečeno, sve je dozvoljeno, jer dijaloga više nema, samo monolog.