Ova je za sutra

Ova je za sutra

Umiru veliki i mali, kad dođe im dan,
umiru četnici, umiru partizani,
umireš na javi il’ obori te san,
umiru domaći a bogami i strani…

Živiš kao levi ili neki tamo desni,
živiš kao ker koga čuvaju i hrane,
živiš lepo, pa skoro ko u pesmi,
a na kraju, isto te sahrane…

Umireš mlad i zdrav kao dren,
umireš bolan i požuteo sav,
umireš uz zadnji osmeh njen,
ili ko najgori, opusteo, sam…

Živiš za danas i nadaš za sutra,
živiš ko da tog sutra nema,
živiš i ne znaš ima li još jutra,
da juče popraviš ili smrt te vreba…

Pavle

Sutra kada suze mora saliju te,
i oči se napune slane vode,
neka suze radosnice zabrinu te,
neka ludilo mojih luda ka smehu hode.

Kada mojih žalosti 101 nemir,
upravi tebe i odnese daleko,
granica tvojh neka bude svemir,
dokle ja sam stigo, pa i tamo preko…

Pa se tamo negde gore setiš koraka mojih,
i zaboli mene što nisam deo tog bola,
pa preseče te smrtni, neobičan hir,
moga daha magla, deo tvojih snova.

Plave kose, naivnog soja,
bezobrazno poseban, taj neko ja,
deo mene i mojega roja,
voleće tebe kao nikad ja.

Ovako, na siroko gledano, bez trunke srama… sutra je novi dan…

Procentualno gledano, spavao sam 5% vremena zadnjih 48 sati. To negde znaci da zadnja 2 dana nemam realan pogled na svet i realnost u globalu. To je samo tehnicki receno, jer se osobe sa insomnijom smatraju, jelte, osobama sa insomnijom, bolesne i podrazumeva se da nisu normalne, sta god to normalno bilo u Vukajliji (ili se kaze Vujaklija? P.S. pogledaj posle pre nego objavis tekst ili pitaj zenu…) ili drugim normalnim knjigama. Ja nisam osoba sa insomnijom, ja sam samo covek sa obavezama. A one su one insomnijske, od kojih ne mogu pobeci…

Ti sto ne spavaju uopste su najvecim delom neke pesnicko-umetnicke duse ciji se pogledi na svet uglavnom posle nekog vremena uzimaju za merilo vrednosti i tadasnje realnosti. Kao, oni imaju neku inspiraciju i tvrd, da ne kazem sta…. osim ako su zene, tad im je ravno dupe…. nije im nista tvrdo, do neki tvrd, ovih sto se izjasnjavaju kao muskarci, inspirativnih insomnicara…. ali i tu postoje izuzetci….

Poenta je da ti sto ne spavaju samo bolje vide svet ili da kazem ispravnije, duze vide svet i sve im bude jasno. Ode sve u tvrd. 19 piva u gajbi. Videcemo dokle cu da izdrzim ovu autoprepisanu psihoterapiju.

Sutra je novi tvrd… dan…

Jebo me napredak

Ne, ovo nema veze sa bilo kakvom politickom konotacijom. Nema naprednjaka u ovom tekstu. Zalim, sendvici su u drugom redu. Pomeri se iz mog „bez sendvica reda“. Jesmo se skontali? Mislim, pisem celavom latinicom, to znam da vam je lakse da kapirate, ali ne, nisam taj tabor…. Ubi me belosvetski napredak tehnologije…. Sto ne znaci da me onaj tabor od koga bezim ne ubija svaki dan polako ali sigurno… Od kolevke pa do groba, nama Vucic i Sloba….

Bitwarden me zeza…. Trazim novi password manager. ChatGPT ne zna gde da me uputi… pitao sam ga i za najbolju peglu za malo para, kaze ne barata cenama, ne interesuje ga materijalno… skroz mi je produhovljen. Mozda ce da se vakcinise, ako cika Bili kaze da to vazi i za vestacku inteligenciju? Ako ne vazi, onda sam i ja vestacka inteligencija, od sad pa na dalje… i mene je stvorio covek, da ne kazem napravio, zvuci nekako masinski, grubo i obliveno znojem. Necu da pisem kako su me napravili, slika moje mame mi iskace pred oci. Ne kazem da i tata nije imao udela….

Dakle, password manager za telefon, desktop i sve varijante OS-a. Placam unapred…. dobrom voljom da ga koristim…. NEMA rodjaci…. Bitwarden me zeza… Jos se molimo da tehnicka podrska Bitwardena sredi moj problem. Mreza jebe. Nije moj Linux kriv, uvalio sam na mrezu jos jedan Windows komp. Ko zna sta to sranje radi. Butuje se kao da stvara svet…. pa se 7. dana odmara… a ja se kacim na najjeftini net (citaj komsijski) da se logujem i pokupim jebeno komplikovane passworde za jebeno nepotrebne sajtove….

I tako, naleteh na password za ovaj blog…. i eto me…. Neka vajda od sviranja qurcu uz vetar…. ili to bese pisanje?

Qucaj na vrata od prozora

Mole se svi putnici putničkog voza koji prevozi putnike da se ne naginju kroz prozor…. bez ikakvog razloga, ali eto, Bijelo Dugme, Jugonostalgija… Ko je toliko mlad da ne kapira predhodno rečeno, ne treba ni da se vozi vozom i biće izbačen na prvoj sledećoj stanici…. Problem nastaje na relaciji metafizičkog pitanja gde je prva, a gde sledeća stanica.

Izađi na na prozor od vrata i ne uznemiravaj konduktera aviona.