Ovoliki je!!! Sneg (da ne kažem)…
Pao je neki ogroman sneg… što bi žene rekle „ovoliki“, pride pokazavši rukama koliki je… sneg… Napravi nam zabunu očas posla taj toliki sneg. Nemamo ga gde i ne znamo kako da se sad sa njime ponašamo i živimo svoje živote… Pa opet, koliko god da ga padne, muka je to… što bi žene rekle, „veličina nije bitna“.
Putari iznenađeni kao seoska radodajka prve bračne noći… Kao zbunila bi se, al’ glupo joj, pa nevešto sakriva svoje poznavanje materije, malo glumi iznenađenje, pa se nekako lati posla. E tako i putari… glume malo iznenađenje, pa se late posla. Sa tim da njihovo iskustvo ne može da se poredi sa gore spomenutom zamišljenom ženskom individuom, ipak ona svoj posao bolje odrađuje (da ne kažem obrađuje) i mašine (da ne kažem mašina) su joj uvek spremne…
I tako putari naguraju taj ogroman (da ne kažem) sneg na trotoar, jer naravno, gde će ga? Onda najbliži stanovnici tih trotoara i vlasnici lokala na tim trotoarima, uplašeni kaznama za nećišćenje trotoara, opet tu ogromnu masu vrate na put. E tad na scenu stupaju odvažni zimski vozači koji sve to gaze i psuju i jedne i druge… i ove zbunjene sa mašinama i ove uplašene sa ručnim alatima (da ne kažem lopatama). Što bi muški rekli „bolje da ljulja“, pa tako ljuljaju taj sneg levo desno (da ne kažem), a i jedne i druge „žulja“ i čekaju Sunce da ogreje… a Sunce je, tamo gde Sunce ne sija, da ne kažem sad….
Read More