Na qoren mi se qvadratni popeli….
Dan ko i svaki drugi… Životna drama na nivou 63%, što bi rekli moglo je i gore. Ucveljenost klasična, može i ne mora biti, suze na nivou godišnjeg proseka. Životni problemi čekaju da precrtam jedan po jedan dok se spisak sam od sebe produžava. Znači svakodnevna idila privilegije zvati se stanovnikom Gotham city-ja…. ovaj Srbije.
E tu na scenu stupa „Družina prstena“. Inače, obična lokalno/regionalna banda istomišljenika koji zapravo i nemaju svoje mišljenje. Zovem ih bandom istomišljenika jer svoje mišljenje duguju jednom i jedinom, istom. Bez pogovora.
Kako je lako da ti neko usere dan, greota od Boga je i da objašnjavam. A kako je lako da ti neko usere sedmicu, pa čak i dve, to ni sam nisam znao. Dođoše i rekoše mi: „Ti si Betmene nešto ružno, samo ne znamo šta i nemamo dokaze, ali jedan i jedini, isti, je rekao da jesi. Iz toga proizilazi da jesi, jer da nisi, to bi značilo da jedan jedini i isti nije u pravu, a to je nemoguće jer da je moguće, poremitilo bi ravnotežu sile u univerzumu. Zato jesi to nešto ružno. Ružni Betmene.“
I tako, sad ja dve nedelje pitam sebe jesam li to ružno mitsko stvorenje i izjedam dotrajalu jetru nebuloznim pitanjima bez odgovora. Jedan jedini i isti je rekao da jesam, tu nečega ima…. a možda samo jer nisam hteo da postanem deo „Družine prstena“ i prihvatim jednoumlje kao vrhunac svog života? I tu nečega ima…. životna drama na nivou 87%, što bi rekli moglo je i gore…