Category: Stih po stih, piš po piš

Ova je za sutra

Umiru veliki i mali, kad dođe im dan,
umiru četnici, umiru partizani,
umireš na javi il’ obori te san,
umiru domaći a bogami i strani…

Živiš kao levi ili neki tamo desni,
živiš kao ker koga čuvaju i hrane,
živiš lepo, pa skoro ko u pesmi,
a na kraju, isto te sahrane…

Umireš mlad i zdrav kao dren,
umireš bolan i požuteo sav,
umireš uz zadnji osmeh njen,
ili ko najgori, opusteo, sam…

Živiš za danas i nadaš za sutra,
živiš ko da tog sutra nema,
živiš i ne znaš ima li još jutra,
da juče popraviš ili smrt te vreba…

Pavle

Sutra kada suze mora saliju te,
i oči se napune slane vode,
neka suze radosnice zabrinu te,
neka ludilo mojih luda ka smehu hode.

Kada mojih žalosti 101 nemir,
upravi tebe i odnese daleko,
granica tvojh neka bude svemir,
dokle ja sam stigo, pa i tamo preko…

Pa se tamo negde gore setiš koraka mojih,
i zaboli mene što nisam deo tog bola,
pa preseče te smrtni, neobičan hir,
moga daha magla, deo tvojih snova.

Plave kose, naivnog soja,
bezobrazno poseban, taj neko ja,
deo mene i mojega roja,
voleće tebe kao nikad ja.

nano txt.txt

Sutra kad ostanem sam i nem,
zakopajte mene u govana krem,
i pljunite u sve što lajao sam tad,
spustite budalu u čemer i jad.

Sutra kad nestane ono što znam,
pregazim sve ono što mislim da jesam,
sravnite i moje crnice grob,
na ploči napišite ovde leži rob.

Sutra kad suze retke poteku,
i sliju niz tuđih uzdaha reku,
pospite snove moje i vaše,
niz pute što naše snove odneše.

Sutra kad slučajno sete se mene,
skrenite temu sa te teme,
nisam ja neko o kom treba da se priča,
već neko kog odavno odnela je kiša.

Svu sam tugu slio u stih

Svetinji kazujem birane reči,

da opišem zebnju, sramotu i glad,

što sad mukle grobove nam kreči,

stranac da sakrije čemer i jad.

Tu gde vetar fijuče plač,

olova nekad krljao je zvuk,

dižem sebe i druge na mač,

da zatvorim gena začarani krug.

Procvalo je cveće zaliveno krvlju,

krv i dajem kao otkup za raj,

položem nadu i u nadu sumnju,

vidim tu daljinu, al ne vidim kraj.

Proleća i sada mirišu na krst,

na to svaki podseti me san,

vrište vekovi i upiru prst,

vrati se, čekaj, stiže tvoj dan.

U osvit mraka

Spavao sam nogu otkrivenih,

snova ni malo smislenih,

formatiram hard u ntfs,

system32 I hate you!

Buđenje u lokvi, to znoj zovu,

ko da bio sam lovina u lovu,

Bili se razvodi zbog malog šprica,

ugradio čip pa sa njim prca.

Neću da se bodem ni za 3K kinti….